Према подацима Светске здравствене организације, 1 од 9 људи који умиру сваког дана широм света то чини као директна или индиректна последица загађења ваздуха. Штавише, ако узмемо у обзир да 90% становника градова континуирано живи са нивоом загађења вишим од препорученог, величина проблема вртоглаво расте.[1].
На срећу, све се више говори о загађењу ваздуха и његовом утицају на озонски омотач и на климатске промене. Међутим, многи људи и даље занемарују штетне ефекте на наше здравље. Да ли знате шта је загађење ваздуха, одакле долази? У следећем чланку Зелени еколог одговарамо на ова питања и фокусирамо се на објашњење шта су загађивачи ваздуха.
Шта је загађење ваздуха
Загађење ваздуха је врста загађења коју изазива честице и гасови који су суспендовани у ваздуху а то може утицати на здравље људи, флору и фауну планете. Извори загађења су многи, како природни, тако и пре свега изазвани људским деловањем, тако да се сва та загађења акумулирају у Земљиној атмосфери и могу је модификовати. Као последица овога налазимо климатске промене и негативне метеоролошке појаве.
Последице постају страшне, штете глобалном здрављу планете, односно утичу на флору и фауну и, наравно, на наше здравље. У ствари, према Светској здравственој организацији, од сваких 9 смрти на планети 1 је директно везано за загађење ваздуха.
То је један од највећих проблема, не само животне средине, већ и јавног здравља. И иако је много посла урађено последњих година на забрани хемикалија као што су ЦХЦ и јачању тржишта електричних аутомобила, реалност је да је још дуг пут до тога.
Загађење ваздуха: узроци
Овде објашњавамо неке од главних узроци загађења ваздуха:
Фосилна горива
Као што можете замислити, употреба фосилних горива је једна од главни узроци загађења ваздуха. Пример ове врсте загађења су емисије гасова из аутомобила, авиона или других превозних средстава која користе гориво. Међутим, не само да аутомобили загађују или користе фосилна горива, већ се и широко користе у индустрији.
Индустријски димњаци
Иако је некада била главна врста загађења, последњих деценија загађење из индустријских димњака је значајно смањено. Разлог је то што је употреба фосилних горива, попут угља или нафте, промењена у електричну енергију. Међутим, то је и даље проблем који треба решити, посебно ако узмемо у обзир да велики део ове контаминације има везе са лоша контрола гаса који еманирају.
Хемијска индустрија
Широк спектар хемијски процеси, који на крају имају утицај на животну средину на различите начине. Чињеница да су многе од ових постројења старе и да немају адекватне системе за превенцију значи да се у атмосферу свакодневно емитује много гасова и хемијских елемената.
Спаљивање смећа
Данас стварамо огромне количине смећа које не можемо да апсорбујемо. Последица је да у већини земаља постоје велике депоније смећа које се повећавају, а са тим се повећавају и гасови и повезани еколошки проблеми. У многим од ових депонија, спаљивање смећа то је једини начин да се контролише његова величина. Последица је велико загађење ваздуха, посебно ако се узме у обзир да на појединим депонијама смећа пламен ради 24 сата.
Шта су загађивачи ваздуха
Као што смо већ објаснили, загађивачима се сматрају све оне супстанце које због своје природе или нивоа концентрације у ваздуху могу да промене или оштете здравље људи, биљака или животиња. Али нису сви загађивачи исти, у зависности од њиховог порекла, могли бисмо врсте загађивача ваздуха у:
Суспендоване честице
Када говоримо о честицама, мислимо на материја микроскопске величине који лебди у ваздуху. Један од начина да се виде, на пример, је на поцрнелим фасадама градских зграда које од ових честица добијају ову боју.
Студије[2] који су направљени у Европи показали су да се честице сматрају као загађивач најштетнији по здравље људи. Али одакле долазе честице? Реалност је да нису сви исти нити имају исто порекло. На генерички начин, могу се раздвојити између грубих и финих честица. ПМ 10, односно са пречником мањим од 10 микрона, у основи долази као резултат механичких процеса који се јављају у људским активностима као што је грађевинарство. С друге стране, ПМ 2,5, односно пречника мањег од 2,5 микрона, који су резултат сагоревања горива или дрвета.
Управо те мање честице су најштетније по здравље, јер имају способност да продру у респираторни тракт или чак у крв. Међу здравственим проблемима до којих може довести су респираторни проблеми као што су алергије, астма или ХОБП, чак и рак или кардиоваскуларни проблеми.
Азот-диоксид
Иако је азот-диоксид заправо део суспендованих честица које смо управо објаснили, сматрамо да је неопходно да га поменемо посебно због улоге коју имају у загађењу ваздуха. НО2, угљен диоксид, настаје при сагоревању мотораДизел је тај који производи највећу количину НО2.
Као што смо објаснили, емитују га углавном мотори, због чега се налази у тако великим количинама у градовима, на местима где се гомилају возила и где нема могуће вентилације. Ово није било какво питање, јер, као што се већ сумњало и показало је студијама СЗО[3], постоји корелација између концентрације НО2 и губитка плућне функције.
Озон
Озон (О3) је а високо агресиван гас који има способност да кородира материјале па чак и жива ткива. У контакту са људским ткивима изазива запаљење у бронхима и плућима. Ово није гас који емитујемо директно, већ се формира, под сунчевом светлошћу, хемијским реакцијама са другим компонентама које емитујемо, на пример, азот-диоксидом или угљоводоницима.
ЦФЦ
Већ 60-их година прошлог века показало се да хлорофлуороугљеници су имали штетне ефекте за планету, углавном због њене активне и водеће улоге у уништавању озонског омотача и ефекта стаклене баште. Захваљујући Монтреалском протоколу, примењеном 1987. године, забрањена је масовна производња ових производа, који су у основи коришћени за фрижидере, клима уређаје и аеросоле.
Међутим, иако у знатно мањој мери, ЦФЦ се и даље испуштају у атмосферу, углавном као резултат уништавања старих фрижидера и уређаја. У следећем чланку Греен Ецологист ћемо разговарати са вама о контаминацији ЦФЦ-ом.
Сумпор-диоксид
СО2, сумпор диоксид, је гас који у атмосфери је веома реактиван. Али то није једини проблем, већ се налази и у саставу велике већине (93%) фосилних горива која се користе у индустрији, производњи електричне енергије и транспорту.
На здравственом нивоу, сумпор-диоксид је повезан са оштећењем респираторног система, посебно астмом и бронхоспазмом, а на еколошком нивоу, поред осталих негативних ефеката, треба истаћи да је сумпор-диоксид најодговорнији за киселе кише.
Угљен диоксид
Угљен-диоксид је молекул који се састоји од споја два атома кисеоника са једним угљеничним ЦО2. Угљен-диоксид је природно присутан у атмосфери, иако су нивои његове концентрације варирали током историје наше планете. Ово је један од гасова стаклене баште, што га чини неопходним када је у питању одржавање температуре Земље. У ствари, да не постоји, живот би био немогућ на нашој планети. Међутим, као што би ниске концентрације биле проблематичне, тако су и високе концентрације, које могу превише задржавање топлоте и подизање температуре као што се данас дешава.
Угљен моноксид
Угљенмоноксид је гас који настаје непотпуним сагоревањем, односно сагоревањем у ниској концентрацији кисеоника. Ово се може природно генерисати када се метан произведен разградњом материје оксидира. Међутим, огромну већину производе емисије из аутомобила, индустрије и сагоревања различитих производа.
Иако је веома ретко да концентрације угљен-моноксида буду тако високе довољно високо да угрози наше здравље, чињеница да се такмичи са кисеоником у крвотоку значи да људи са срчаним проблемима могу да виде како су им срчани капацитети погођени.
Метан
Метан је један од главних гасова стаклене баште и, иако га многи људи нису свесни, његови штетни ефекти су више од 20 пута већи од утицаја угљен-диоксида. Као и многи загађивачи о којима смо расправљали у овом чланку, метан се јавља природно. У количинама које се јављају природно, атмосфера би била у равнотежи, међутим, проблем настаје када се ове емисије повећају услед људских активности.
У том смислу пољопривреда је једна од нај велики извори емисије метана, многи од њих настају разградњом органске материје од стране микроба у поплављеним усевима. Међутим активност која генерише највише метана је интензивно сточарство. То је зато што преживари, попут крава, производе много метана током варења. У следећем чланку разјашњавамо недоумицу око тога да ли краве загађују?, јер се то многи питају, али смо већ навели да краве саме не загађују, нити би представљале еколошки проблем да није огромног обима који се узгајају и условима у којима се налазе, већ проблем лежи у интензивној месној и млечној индустрији великих размера.
Други
Поред већ поменутих, постоје и други загађивачи ваздуха као што су:
- Тхе амонијаку основи издати кроз пољопривреду.
- Тхе тешки метали као што су никл, олово, арсен, жива и кадмијум из индустрије који се акумулирају у телу.
- Тхе загађење у затвореном простору, плод дувана или димњака који се накупља у слабо проветреним кућама или кафанама.
Ако желите да прочитате више чланака сличних Шта су загађивачи ваздуха, препоручујемо да унесете нашу категорију загађења.
Референце- хттп://ввв.вхо.инт/ес/невс-роом/фацт-схеетс/детаил/амбиент-(оутдоор)-аир-куалити-анд-хеалтх
- хттпс://ввв.ееа.еуропа.еу/ес/тхемес/аир/интро
