Отпад који свакодневно генеришемо завршава се пребацивањем у велике депоније где ће се акумулирати на неодређено време, та лежишта се називају депоније. Велики пораст отпада значи да је потребно више депонија, које дугорочно представљају проблем за животну средину. Рециклажа и давање другог живота отпаду може бити опција за сузбијање повећања смећа на депонијама, али реалност је да у већини земаља немају добро управљање отпадом, што за последицу има да највећи део отпада завршава на контролисаним депонијама. или чак дивље депоније.
Ако желите да знате шта су депоније, њихове врсте и последице од ових за животну средину, наставите да читате овај занимљив чланак Еколога Вердеа.
Шта су депоније
Као дефиниција депоније, или такође позната као депонији, можемо рећи да се ради о објекту намењеном за складиштење отпада под земљом или на површини на неодређено време под условима безбедности и контроле, чиме се обезбеђује да не дође до погоршања животне средине, избегавање контаминације земљишта и воде, преношење болести, стварање опасних материја или могући извор од пожара.
Врсте депонија
Постоје различити врсте депонија, контролисане депоније и дивље депоније.
Контролисане депоније
Контролисане депоније су оне које имају а тотална хидроизолација тла, цеви задужене за сакупљање биогас који настаје разградњом отпада, може се користити за производњу енергије, а такође имају систем за каналска процедна вода, који су такође производ разлагања. Сазнајте више о томе шта су процедне воде и њиховом третману у овом другом посту.
Ове депоније имају за циљ спречавање проблема у животној средини и постоје различите врсте у зависности од отпада који сакупљају.
- Депоније инертног отпада: На овој врсти депоније депоноваће се отпад који се може класификовати као: грађевински или рушење, лом приликом израде делова или елемената за грађевински сектор, они који настају у санацији инфраструктуре или који потичу од мањих радова. То су они отпади који не пролазе хемијске, физичке или биолошке трансформације.
- Депоније неопасног отпада: Ове депоније прикупљају сав кућни отпад који је помешан, онај који потиче од градског чишћења или индустријског отпада, укључен је и комерцијални отпад и они који су слични урбаном отпаду класификовани као неопасни.
- Депоније опасног отпада: Отпад који је намењен за ову врсту депоније је онај који је оксидирајући, односно онај који има изразито егзотермне реакције када дођу у контакт са другим материјама. Такође и експлозиви, јер су осетљивији на ударце или трење, као и канцерогене, запаљиве, штетне, токсичне, корозивне или инфективне остатке. Ове депоније такође укључују екотоксични отпад, који представљају реалну опасност по животну средину, будући да су ризици који представљају непосредни.
Дивље депоније
Илегалне депоније се налазе широм света, посебно у најсиромашнијим земљама због недостатка закона који управљају правилним прикупљањем отпада и због економских капацитета за стварање адекватне инфраструктуре. Ове депоније немају никакву контролу или сигурност за заштиту животне средине или здравља, тако да су главни извори контаминације и болести.
Последице депонија
Потреба за стварањем све већег броја депонија као резултат растућег стварања отпада изазвала је озбиљне проблеме, не само на нивоу животне средине, већ и на економском, социјалном и здравственом нивоу. Иако све депоније утичу на животну средину, дивље депоније су најопасније, како по здравље живих бића, тако и по животну средину. Ово су главне последице депонија:
- Потребно је повећати заузетост простора за стварање нових депонија, то доводи до повећања пропадања предела који нас окружују.
- Они изазивају загађење воде, било површинских или подземних вода, као и загађење земљишта и ваздуха.
- Постојање ових су покретачи болести код живих бића и доприносе промени њихових животних циклуса, као и биоакумулацији штетних материја у врстама које завршавају у трофичком ланцу све док не стигну до човека.
- Депоније представљају велики ризик јер могу бити велики извор пожара, јер је велики део отпада који се на њима одлаже запаљив.
- Лоши мириси се стварају услед разлагања отпада који утичу на подручја која су најближа депонији.
- Потребна су велика економска улагања за управљање отпадом и за деконтаминацију и рестаурацију подручја погођених депонијама.
- Неједнакости између земаља настају јер најбогатији региони продају отпад сиромашнијим регионима, претварајући га у депоније.
- Повећање броја животиња које преносе болести у областима где се накупља отпад.
Ако желите да прочитате више чланака сличних Депоније: шта су, врсте и последице, препоручујемо да унесете нашу категорију Рециклажа и управљање отпадом.
