Ко највише плаћа за борбу против климатских промена?
Теорија је врло једноставна, морамо да се боримо против климатских промена, од нашег суседа, преко мултинационалних компанија или нас самих, али свакој акцији је потребан економски допринос да би била одржива и као што то увек бива – историја привреде сведочи – Постоји неко ко остварује значајан профит од позајмљивања многих других под изговором испуњавања циљева.
Овог пута гледамо извештај који је недавно објавила група мултилатералних развојних банака (МДБ) да, иако сви практикују одрживи развој, борбу против климатских промена и њене предности за зеленије. Реалност је да „Новац” нема пријатеља, а још мање, ако дозволимо.
Из извештаја можемо да извучемо да су прошле године финансије порасле за 28% у односу на претходну годину. Тхе Светске банке дале су 35,2 милијарде долара за финансирање борбе против климатских промена. Рекорд! да ако томе додамо последњих седам година, скоро 194.000 милиона долара је већ опредељено.
Према извештају, финансирање климатских промена подељено је у два дела. 27,9 милијарди долара, односно 79% од укупног износа у 2022. години, додељено је за пројекте ублажавања климатских промена који имају за циљ смањење штетних емисија и обуздавање глобалног загревања у земљама широм света, било за развијене земље или не.
А преосталих 21%, или 7,4 милијарде долара, за усмеравање финансирања за земље у развоју и земље у развоју, улагање у пројекте прилагођавања клими који помажу економијама да се изборе са ефектима климатских промена, као што су неуобичајени нивои кише, погоршање суша и екстремни временски догађаји.
У теорији, до овде… Добро нам иде! Али заправо смо наишли на графикон који нам се не свиђа толико …
Када се изговара са а «81% Инвестициони кредит», они то заправо мисле 81% економског доприноса оствареног у 2022. су релативни инвестициони кредити. Хајде, морате да вратите новац - ово узимамо здраво за готово - и сигурно желе да га поврате у великим количинама, али … Коме је додељено највише новца?
Ако мало посматрамо, Можемо идентификовати да су земље у развоју или региони који трпе економске потресе те који ће добити највише финансирања, али у исто време, они су они који ће добити највише дугова.
„Земље у развоју и економски нестабилни региони су те које ће добити највише финансирања, а истовремено и оне које ће добити највише задужења“
Па добро!… А шта је са претходним годинама? Зато што је чак и тако висок проценат кредита, а не толико новца дат земљама у развоју. Остављамо вам вредности 2016. и 2015. године:
Отприлике и са просечном проценом, могли бисмо рећи да 75 одсто финансирања борбе против климатских промена чине кредити.
Ако урадимо још неке калкулације и с обзиром на укупан допринос (194.000 милиона долара) применом тих 75% у просеку, Имаћемо приближан дуг од 145.000 милиона долара који ће очигледно неко морати да отплати, сасвим разумљиво, али са каматама!… А све говори да ће најслабији платити више.
Овде би требало да размотримо предлог Плаве економије Гунтера Паулија.
Према речима Џона Рума, главног директора Светске банке…„Мултилатералне развојне банке играју кључну улогу у мобилизацији финансирања приватног сектора, што ће бити кључно за постизање циљева Париског споразума.
Подсећајући да је као део Париског споразума, развијене земље позване да повећају ниво подршке уз конкретну мапу пута за постизање циља мобилисања 100 милијарди долара годишње за финансирање климе до 2022. године за акцију против климатских промена у земљама у развоју.
Наравно, ми нисмо економисти и сви се могу сложити да морамо да предузмемо акцију против климатских промена, али имамо осећај да ће то платити уобичајене, најслабије земље у развоју.
Ако вам се допао овај чланак, поделите га!
