Помозите развоју веб локације, дељење чланка са пријатељима!
Дрвеће је извор живота. Не само за природне екосистеме, већ и за људски опстанак. Његова употреба за храњење, загревање и изградњу безброј објеката укључује експлоатацију која, између осталих фактора, изазива крчење шума и, са тим, уништавање станишта. У овом чланку о зеленом екологу говоримо о значај дрвећа за животну средину као и за човека и остатак природе.
Значај дрвећа за човека
У ствари, живот какав познајемо почиње са биљке. Много раније, пре око четири милијарде година, формирани су први молекули, који се сматрају најпримитивнијим облицима живота. Али тек када је дошло до фотосинтезе кисеоника, пре око 3,5 милијарди година, атмосфера је почела да се оксигенише.
Дакле, прве копнене биљке, које су настале пре око 450 милиона година, нису биле пионири у спровођењу процеса фотосинтезе и ослобађања кисеоника у атмосферу. Иако је тачно да је сунчево зрачење коришћено за формирање шећера из воде и угљен-диоксида у атмосфери, кључа фотосинтезе, и да су се из њих развиле прве биљне ћелије, претходнице алги и биљака.
Биљке су почеле да се усправљају и да стварају дрво после велике суше, прво као биље или жбуње, а затим као дрвеће. Људска бића, са своје стране, потичу од хоминоида, чији су фосили старији од 6 милиона година. А, као што је познато, наша историја је несумњиво од самог почетка везана за дрвеће.
Без обзира на непосредну добит коју добијамо од дрвећа, његово постојање је кључно за наш опстанак, као и за безбројна жива бића.
У бројевима, дрвеће је неопходно за опстанак девет од десет познатих врста, а проценат би се вероватно повећао ако одемо даље од станишта и фокусирамо се на производњу кисеоника.
Дрвеће, да, помажу нам да дишемо. Алге и друге морске биљке саме производе око 70 процената, али дрвеће је кључно да би људи омогућили да атмосфера дише. Иначе би то био разређен ваздух.
Само једно дрво може да произведе довољно кисеоника за 18 људи, иако се у великој мери разликује у зависности од врсте и величине. Заједно са осталим биљкама, оне су одговорне за петину кисеоника на планети.
Ако су позната као плућа планете, то је такође због њих важну улогу у циклусу угљеника. Делујући као огромни понори угљеника, баш као што то ради океан, успорава глобално загревање.
Значај дрвећа за природу
Улога дрвећа у циклусу угљеника је стога кључни аспект када је у питању разумевање њиховог значаја за животну средину.
Исти фотосинтеза То је оно што их чини да апсорбују ЦО2 присутан у атмосфери, ослобађајући кисеоник заузврат. Другим речима, пошумљавање, стога, представља ефикасан начин за борбу против климатских промена. Није изненађујуће што је угљен-диоксид или ЦО2 један од гасова стаклене баште који највише доприносе његовом напретку.
Пасивно, крчење шума укључује повећање гасова стаклене баште. Не само зато што се многи од њих разлажу и ослобађају добар део ЦО2 који су апсорбовали, већ и зато што њихова индустријска трансформација покреће производни ланац који такође умножава загађење.
Процењује се да је једна петина емисија гасова стаклене баште резултат крчења шума у Амазонији, различитим деловима Азије и другим регионима.
Значај дрвећа у екосистему
Поред сече шума изазване индустријом, дрвећу стално угрожавају пољопривреда и губитак водних ресурса.
Њихов нестанак доводи до смањења станишта, што представља озбиљан ударац биодиверзитету, стављајући многе врсте на конопце.
Стални губитак станишта због крчење шума То је довело до тога да научници сматрају да је планета непријатељска средина која иде ка шестом масовном изумирању. Као што је објављено у часопису Сциенце 2014. године, ми смо на ивици овог еколошког дебакла, који заузврат прети да буде тачка за људску врсту.
Према еколозима са Универзитета Дуке, у Сједињеним Државама, људска активност узрокује да врсте нестају десет пута брже него што смо мислили. Или, ако хоћете, хиљаду пута више од онога што су учинили у пореклу људског бића, када човек није био миран, тачно.
Месецима раније, НАСА се сложила са претходним студијама које су закључиле да ће планетарно уништење у блиској будућности, а с времена на време нова истраживања подржавају овај исти аргумент. У јуну 2015, на пример, колапс људске цивилизације најављен је до 2100. године, према студији објављеној у часопису Сциенце Адванцес.
Укратко, постоје многе студије које говоре о масовном изумирању које угрожава постојање људи, а сви се слажу да, заједно са климатским променама, губитак станишта то је један од његових главних узрока.
Оба проблема повезана са константом губитак шумске масе. Да бисмо нам дали идеју, живот који врви у арбореалним екосистемима, у само једном хектару тропске шуме може бити око 500 биљних врста и, на пример, откривено је да 43 врсте мрава живе на једном дрвету.
Што се тиче копнених биљака и животиња, 90 одсто њих налази уточиште на дрвећу или у њиховој околини. И птицама не треба коментар на то.
Осим тога, крчење шума и изумирање иду руку под руку, а већина врста које се суочавају са све већим ризиком од изумирања налази се у подручјима која су такође тешко погођена. Опет, иста слика: смањено станиште које укључује обезглављено дрвеће и умируће животињске врсте.
Без њих би глобални биодиверзитет опао јер, поред наведеног, помажу у регулисању глобалног циклуса воде и спречавају ерозију и задржавају влагу у земљишту.
Одбројавање…
Стопа нестајања дрвећа је алармантна. Годишњи извештаји УН о глобалном крчењу шума не дозвољавају нам да будемо оптимисти. Управо супротно, прогнозе најновијих студија су апокалиптичне.
Ако наставимо са садашњом стопом крчења шума, последице ће бити страшне. Према студији која је недавно објављена у часопису Натуре, за око 300 година неће остати ни једно дрво на лицу земље.
Ако желите да прочитате више чланака сличних Значај дрвећа за животну средину, препоручујемо да унесете нашу категорију Екосистеми.
