Људска активност баш и не голица планету. Не мази га, чак га не поштује. Знамо врло добро како их троши тај примат зван људско биће, резултат еволуционог процеса који је трајао милионима година, започетог са првим приматима. Од тога, посебно пре 65 милиона година, и од тада, људско биће, из подреда хаплорина и из породице хоминидае, није престало да штети другим врстама и загађује планету. Његов најновији подвиг? Изазива шесто масовно изумирање, последица фактора изазваних људима као што су пренасељеност, експлоатација ресурса и загађење.
Када је у питању контаминација, емисије угљен-диоксида (ЦО2). Они изазивају вишак гасова стаклене баште тако да само ако га на време зауставимо можемо зауставити његове страшне последице. Али, иако је тачно да човек у великој мери доприноси повећању ЦО2 који постоји у атмосфери, постоје природни извори емисије ЦО2. Ипак, климатске промене су последица људске активности.
Сагоревање фосилних горива и биомасе
Осим ако се чуда не догоде на следећим климатским самитима (ЦОП21 и следећи), Производња ЦО2 неће престати да расте у наредним годинама. То се догодило од индустријске револуције, посебно када је сагоревање нафтних деривата почело да се злоупотребљава, у 19. веку, и да изазове еколошке катастрофе кроз масовну сечу шума, поноре угљеника који смањују њихов капацитет да апсорбују угљеник.
Од тада је ниво концентрације ЦО2 у атмосфери нагло порастао. Природним узроцима се додају и они изазвани људским бићем. Не заборавимо да више од 75 процената емисија ЦО2 изазваних људским фактором долази из фосилна горива, у који укључујемо угаљ, природни гас и нафту.
Када дође до сагоревања, угљеник који се налази у њима се скоро потпуно враћа у атмосферу, изазивајући значајну неравнотежу у циклусу угљеника. Да бисте стекли представу о ситуацији, ево неких података: док је концентрација атмосферског ЦО2 била 280 ппм у периоду 1000-1750, 200. године је отишла на 368 ппм. У процентима, то би износило повећање од 31 одсто, повећање без преседана. Данас је концентрација највећа у последњих 420.000 година, а можда и највећа у последњих 20 милиона година.
Неке људске активности доприносе овој ситуацији, коју нисмо контролисали пуних 150 година. Оне које укључују сагоревање фосилних горива и биомасе (огревно дрво, пелет, гас, нафта и горива) нам омогућавају да производимо енергију којом добијамо електричну енергију, или је користимо за производњу материјала или, на пример, за транспорт.
Данас долази један од најдубљих угљеничних отисака превоз робе и људи. Аутомобил, авион, друмски, железнички и поморски транспорт, између осталих врста транспорта, су велики емитери ЦО2, иако су неки то више од других, посебно у ваздушном или друмском саобраћају.
Без обзира колико је напредак постигнут у одрживом транспорту, његова употреба је и даље анегдотска у општем контексту, баш као што се повећава употреба обновљиве енергије, повећава се и употреба фосилних горива. Тренутно, 99 одсто енергије која се користи за транспорт долази из фосилних горива, а тренд се не мења. Слично, потрошња електричне енергије се углавном производи сагоревањем фосилних горива. Осим земаља попут Француске или Канаде, осталима су потребне да би произвеле између 60 и 80 одсто своје електричне енергије.
Главни извори емисије гасова стаклене баште: снабдевање енергијом
Међутим, према Међувладином панелу за климатске промене, највећи део емитованог ЦО2 је последица поглавља о снабдевању електричном енергијом, које укључује гас, пару, климатизацију и воду за индустријску и кућну употребу, што представља више од четвртине глобалних емисија антропогених (произведених) гасова стаклене баште у извештају из 2004. године.
Индустријска производња
Индустријски процеси (укључујући поред производне индустрије, грађевинарство, рударство и пољопривреду) су такође важан извор емисије угљен-диоксида. Или коришћењем фосилног горива за добијање топлоте и паре неопходне за различите фазе његове производње или великим потрошачима електричне енергије. Овоме морамо додати и емисије изазване транспортом његових сировина и производа.
Тхе Прерађивачка индустрија, -посебно творнице папира, производи на бази минерала, храна, рафинерије нафте, метал, хемикалије-, су они који највише доприносе емисији ЦО2 коју производи индустрија, као и производња цемента, гвожђа и челика, међу други индустријски процеси, будући да третман угљеничних стена (кречњак, креда, итд.) веома загађује.
Природни извори емисије ЦО2
Али није само људско биће извор емисије ЦО2. Атмосфера га је милионима година примала из веома различитих извора, као што је исти процес дисања безбројних живих бића, која извлаче кисеоник из ваздуха који удишу и емитују ЦО2, иако биљке компензују ову емисију тако што су такође ЦО2. тоне када фотосинтезују.
Тхе шумски пожари Они су још један извор атмосферског ЦО2 који треба узети у обзир. Многи се јављају природно, али чак и они данас могу бити индиректно узроковани људским деловањем, јер им климатске промене фаворизују кроз такозване екстремне догађаје.
Карактеристике пожара су другачије, сада су бројнији и гори, јер има више периода суше, топлотних таласа, а ови су пак јачи. Исто тако, када жива бића умру, она се разлажу у органским процесима који подразумевају емисију ЦО2. Коначно, поред магме, Вулканске ерупције производе гасовите емисије, укључујући угљен-диоксид.
Ако желите да прочитате више чланака сличних Главни извори емисије ЦО2, препоручујемо да унесете нашу категорију загађења.
