Од свих шума које можемо наћи на планети, без сумње, Амазон је најважнија од свих. То је због његове велике величине и велике разноликости биљних и животињских врста које чува. Упркос томе, то је један од најугроженијих екосистема данас због брзог процеса крчења шума којем је био подвргнут последњих деценија. Да бисмо имали представу, између 1970. и 2016. године нестало је скоро 20% површине амазонске прашуме, што имплицира непоправљиву еколошку штету. Ако желите да сазнате нешто више о крчење шума Амазоније, његови узроци и последице још важније, наставите да читате Зелени еколог јер тада објашњавамо.
Амазонска прашума је највећа џунгла на планети, и простире се око Слив реке Амазон у Јужној Америци, који покрива регион који сеже од Анда до обала Атлантика. То је далеко најбогатији копнени екосистем који можемо пронаћи на планети, са укупном површином од више од 7 милиона километара која се протеже ван граница, достижући површине у девет различитих земаља.
На овај начин, Амазонас Јунгле Дом је мноштву биљних врста, као и животиња у распону од гмизаваца и водоземаца до сисара, птица и инсеката. У ствари, то је екосистем у коме, и данас, биолози с времена на време откривају нове и непознате врсте, што је добар пример огромног биодиверзитета који гаји.
Исто тако, амазонска прашума је названа "плућима земље“, надимак који је стекао управо због огромне количине ЦО2 коју годишње апсорбује због бујне флоре која га формира. Стога, осим што је дом хиљадама различитих врста, он такође доприноси сузбијању емисија ЦО2 које људи производе у вишку.
Међутим, све то није служило да се заштити од економских интереса који узрокују крчење овог географског подручја планете. Иако постоје нека заштићена подручја, многа друга нису, а управо та подручја трпе највише штете од људских активности. Тхе главни узроци крчења шума у Амазонији су следећи:
Упркос чињеници да је то примарна шума, Амазонска прашума се сече у неким областима како би се понудила сировина дрвној индустрији широм планете. Ове искрчене површине се не обнављају када се сеча заврши, јер се поново користе за друге индустријске секторе који немају никакве везе са сектором дрвне грађе.
Велики део посечених површина се накнадно користи за екстензивно сточарство када дрвна индустрија заврши са њима. У овим областима се узгаја стока како би се задовољиле потребе прехрамбене индустрије широм света, посебно у земљама где је потражња за производима од меса већа.
Међутим, и поред тога што се део земљишта које се искрчи користи за узгој стоке, највећи део ће се користити за пољопривреду. То је због неколико фактора. С једне стране, то су земље чија је економија усмерена на примарни сектор и производњу сировина. На овај начин пољопривреда представља лак излаз за раднике у овој области. С друге стране, мора се имати у виду да стока која се гаји захтева веома велике количине хране, па сточарска индустрија подразумева и стварање екстензивних пољопривредних ораница за исхрану стоке.
Коначно, велика потражња за јефтиним прехрамбеним производима који се конзумирају широм света чини неопходним да има више пашњака да би се подржала потражња за овим производима. Два најважнија су соја и палмино уље, који су већина усева засађених на површинама које се крче.
С друге стране, мимо примарног сектора, иако мотивисана постојањем ове индустрије која захтева транспортне правце, изградња путева имплицира да се одређена подручја амазонске џунгле крче како би се створили комуникациони путеви између места производње и места потрошње.
Такође у циљу проналажења нових подручја у којима ће се изградити стамбена инфраструктура, обично за урбанизацију и комерцијалне области, сече се сеча и избијају пожари у Амазонској прашуми. Ово се дешава и легално и илегално и, у ствари, то је нешто што се дешава широм света, а не само у области Амазона.
Као што смо приметили, крчење шума у Амазонији и другде врши се углавном сечом дрвећа или спаљивањем великих површина џунгле. Иако шумски пожари могу настати због природних узрока, као што је удар грома у дрво, у многим деловима света пожари се практикују како би се елиминисале површине вегетације и слободан простор за комерцијалну употребу (урбанизација, путеви, стока, итд.). То се понекад ради легално иу различитим областима, али у већини ситуација се ради противзаконито, нешто што је у неким земљама више прогањано и кажњено него у другим.
Препоручујемо вам да прочитате ове чланке о томе шта су шумски пожари и како настају и какве су последице шумског пожара.
Исто тако, још један елемент који се не може занемарити када се размишља о узроцима који Амазонију доводе до крчења шума налази се у корумпираности различитих политичких институција и недостатку посвећености при примени закона који би требало да заштите ове области великог еколошког богатства. Иако је тачно да нису све земље исте, неке од њих су пермисивне када се шума сече и земљиште користи за привредне активности у примарном сектору. Дакле, не постоји практичан ауторитет који би спречио наставак крчења шума.
Шта се дешава ако Амазон нестане или ако настави толико да опада? Које су већ претрпљене последице? Истина је да последице крчења шума у Амазонији они носе многе негативне аспекте за планету и нас који је настањујемо.
Ако би се посјекло сво дрвеће у амазонској прашуми, нестало би природног региона толико великог и важног да би захватио цијелу планету, клима би се свуда промијенила много више, много земљишта које би се могло користити као екосистем би било изгубљено, многе животињске врсте би биле расељене, а такође би нестали многи људи који су насељавали то подручје, аутохтони народи и велики број врста из свих царстава природе, па би чак и светска економија била погођена.
На срећу, у августу 2022. министар животне средине Колумбије Рикардо Лозано је у интервјуу за ЕФеверде наговестио да „Јужна Америка тражи нови однос са Амазоном у коме преовладава очување и одрживи развој тог региона“.[1]
Ако желите да прочитате више чланака сличних Крчење шума Амазоније: узроци и последице, препоручујемо да уђете у нашу категорију Остало окружење.
Референце