Помозите развоју веб локације, дељење чланка са пријатељима!
пчеле (Апис мелифера) су врста инсеката распрострањена широм света и са великим економским значајем. Захваљујући пчелама можемо добити производе као што су мед, полен, матични млеч, прополис и восак, у овом чланку можете видети значај пчела. Осим тога, захваљујући опрашивању имају веома важну улогу у пољопривредној и флористичкој производњи. Истовремено, над њима се надвијају бројне претње, укључујући уништавање њиховог станишта, климатске промене, гриње и паразите, болести и пестициде. Тренутно постоји велики број пестицида на тржишту и многи од њих нису добро познати о последицама које могу имати на животну средину. Међутим, неоникотиноиди, врста инсектицида, изазвали су велике контроверзе због опадања популације пчела, бумбара и солитарних пчела које су изазвали последњих година. Из тог разлога ћемо у Зеленом екологу говорити о томе шта су неоникотиноиди и њихово дејство на пчеле.
Шта су неоникотиноиди
Тхе неоникотиноиди Они су а релативно модерна породица инсектицида широко се користи за лечење и превенцију штеточина инсеката у усевима. Примењују се против широког спектра инсеката који жваћу, досаде и сишу, као што су колеоптерани (бубе), лептири (лептири, мољци и њихове ларве) и хетероптерани (стенице).
Ови инсектициди су развијени и уведени на тржиште 90-их година прошлог века као сигурнија алтернатива за животну средину и здравље људи. Досадашњи инсектициди као што су ДДТ (дихлородифенилтриклоретани), органохлори и органофосфати били су забрањени због повећане отпорности инсеката, високе токсичности код кичмењака (убијања риба) и других организама, као и због потенцијалне биоакумулације у масним ткивима и тровања фармера и фармера.
Неоникотиноидни инсектициди добијен из природног токсина никотина а класификовани су према својој молекуларној структури. Различити неоникотиноиди који су познати по својим трговачким називима су:
- Имидаклоприд (први комерцијализовани неоникотиноид).
- тиаметоксам.
- Клотианидин.
- Динотефуран.
- Нитенпирам.
- Ацетамиприд.
- Тиаклоприд.
Карактеристике неоникотиноида
Даље ћемо говорити о карактеристике неоникотиноида:
- Они су системски: То значи да их биљка уграђује у сок и како се развија, дистрибуира их по целом телу (стабљике, листови, полен, цветови). Примењују се прскањем по листовима, у виду гранула које се закопавају у земљу или облажу семе биљака.
- Висока растворљивост у води: Захваљујући овој хемијској особини, биљка их може уградити у своје тело у исто време када уноси воду.
- Низак капацитет задржавања тла: Пошто се не задржавају у земљи, фаворизује се њихова мобилност кроз околину. Ово, заједно са способношћу растварања у води, омогућава њено измештање у водене екосистеме кроз површинске и подземне воде.
- Упоран у окружењу: Имају високу постојаност у земљишту јер се могу акумулирати годинама. У воденим системима, постојаност је умерена и може трајати од неколико минута до недеља. Перзистентност неоникотиноида у оба медија зависи од светлости, пХ, температуре, њиховог хемијског састава и микробне активности места.
- Они су неуротоксични: Блокирају пренос нервног импулса који узрокује смрт животиње.
Ефекти неоникотиноида на пчеле
Иако су неоникотиноиди дизајнирани као специфични инсектициди за убијање штеточине инсеката у пољопривредним системима, неколико студија је доказало да могу утицати на друге организме за које нису дизајнирани. Полемика о неоникотиноидима почела је у Француској 1994. године, након увођења имидаклоприда у пољопривреду, када су неки пчелари приметили да популације пчела у њиховим кошницама су опадале.
Ефекти неоникотиноида код пчела укључују промену мириса, памћења и кретања и инхибицију храњења. Ефектима неоникотиноида треба неко време да се појаве, а штавише, у почетку се примећује да кошнице повећавају производњу меда. То је због недостатка хране и смрти радника. Како се радници њиме не хране, мед се накупља у кошницама где служи као храна за остатак пчела и матице. Да би надокнадила губитке радника, кошница производи нове јединке све док не достигне тачку, тј. матица умире од вишка неоникотиноида у вашем телу као резултат хроничне дуготрајне изложености. Након тога, стопа производње матица опада за 85%, што отежава будућност популација. Поред тога, изложеност неоникотиноидима слаби имуни систем и чини их подложнијим паразитима и болестима.
Захваљујући захтевима еколошких група и научним студијама рађеним годинама, почетком 2022 Европска унија забранила је употребу три неоникотиноида (имидаклоприд, клотианидин и тиаметоксам) у свим воћним културама на отвореном, иако дозвољава његову употребу у стакленику. Ово би могла бити добра вест за пчеле и друге угрожене опрашиваче земљишта као што су лептири, мољци, пчеле и лебдећи. Њихов нестанак у екосистемима угрожава еколошке функције као што је опрашивање у пољопривредним системима. Међутим, постоје и други организми којима прете неоникотиноиди и о којима се не зна много, водени макробескичмењаци.
У следећем чланку објашњавамо узроке зашто су пчеле у опасности од изумирања.
Ефекти неоникотиноида у воденим екосистемима
С обзиром на висока растворљивост у води и мали капацитет задржавања у земљишту, концентрације различитих неоникотиноида су пронађене у језерима, рекама, мочварама, подземним водама, па чак иу мору. Присуство неоникотиноида у води доводи водене заједнице у опасност јер организми као што су макробескичмењаци могу бити веома осетљиви на ове хемикалије.
Тхе Водени макробескичмењаци су кључни биоиндикатори за проучавање квалитета воде, а такође представљају значајну компоненту биодиверзитета у већини слатководних екосистема. Понашају се као предатори других организама и биљака или као извор хране за своје грабежљивце као што су други бескичмењаци, рибе, птице и сисари. Неки од најосетљивијих макробескичмењака су инсекти (епхемероптера, детлић) и неки ракови. Тхе опадање макробескичмењака услед контаминације неоникотиноидима може модификовати ланце исхране. На пример, у Холандији је забележен пад популације код неких птица повезан са нестанком водених макробескичмењака услед употребе имидаклоприда у пољопривреди.
Према Европској оквирној директиви о водама (2000)[1] све државе чланице морају обезбеђују добар квалитет својих екосистема водени. Постоје максимално дозвољени прагови за ова једињења у водним тијелима, али у многим случајевима су засновани на ограниченом научном сазнању које постоји.
Недавно, шпанска студија[2] је тестирао ефекте имидаклоприда и мешавине пет неоникотиноида (имидаклоприд, ацетамиприд, клотианидин, тиаметоксам и тиаклоприд) у медитеранским воденим заједницама макробескичмењака. Предложено је да се ови неоникотиноиди укључе у Листу за посматрање супстанци које се морају проучавати у води и која је укључена у Оквирну директиву о водама.
Добијени резултати показују да је врсте које су највише погођене биле су ларве разних инсеката, ефемерикоптер (Цлоеон диптерум) и потпородицу комараца (Цхирономини), и ред копепода (Цицлопоида), малих ракова који су део зоопланктона. Ови организми су показали већу осетљивост на неоникотиноиде него у другим студијама спроведеним у областима северне Европе и другим тропским областима. На овај начин се види како присуство ових токсина претпоставља додатни стрес за организме осим ионако оштрих климатских услова типичних за медитерански регион са којима се суочавају (високе температуре и недостатак кише).
Штавише, ова студија предлаже максималне прагове за ове инсектициде у води тако да не представљају опасност за организме који се налазе у нашим воденим екосистемима. Ови прагови би били 0,1 микрограма по литру (један микрограм је једнак 0,001 мг) и нижи, у зависности од трајања изложености, много нижи опсег од тренутно дозвољеног од стране Европске уније и који износи 0,2 микрограма по литру. На крају су показали да адитивни ефекат неоникотиноида делује краткорочно, што значи да се ефекти које сваки неоникотиноид појединачно има на организме збрајају када се заједно појаве у воденим тијелима. С друге стране, овај адитивни ефекат је примећен само у кратким временским периодима јер зависи од времена које је потребно сваком инсектициду да се разгради у животној средини.
На крају, треба напоменути да се још много тога мора знати о ефекти неоникотиноида како код копнених тако и код водених организама, како фактори животне средине утичу на ефекат који могу имати, нити шта се може догодити када се помешају са другим инсектицидима, хербицидима, фунгицидима или другим хемијским производима који се могу наћи у животној средини. Због тога је неопходно истражити и зауставити неконтролисану употребу ових хемикалија.
Ако желите да прочитате више чланака сличних Шта су неоникотиноиди и њихов утицај на пчеле, препоручујемо да унесете нашу категорију Екосистеми.
Референце- хттпс://еур-лек.еуропа.еу/легал-цонтент/ЕС/ТКСТ/?ури=ЛЕГИССУМ%3Ал28002б
- Рицо, А., Аренас-Санцхез, А., Паскуалини Ј., Гарциа-Астиллеро, А., Цхерта, Л., Нозал, Л., Вигхи, М. 2022. Ефекти имидаклоприда и мешавине неоникотиноида на заједнице водених бескичмењака под медитеранским условима. Акуатиц Токицологи. 204. 130-143.
