Електронски отпад је достигао такве размере да је веома озбиљан проблем за животну средину. Уроњен у доба великих података, проблем незаустављиво расте. Биће довољно да наведемо неколико цифара да бисмо разумели драматичну ситуацију: последњих година у свету се годишње произведе око 50 милиона метричких тона електронског отпада, што је 7 килограма по особи. Осим тога, упозоравају УН, до 2022. године та цифра ће порасти за 33 одсто.
То значи да ће 2022. године годишњи обим од електронско смеће биће око 65,4 милиона тона, што је еквивалентно тежини сличној тежини 200 зграда попут Емпајер стејт билдинга у Њујорку или 11 зграда попут Велике пирамиде у Гизи. Импресивно, зар не? У Ецологиста Верде желимо да подигнемо свест о овом проблему и, стога, у овом чланку сви говоримо о утицај електронског отпада: огроман еколошки проблем.
Шта је електронски отпад
Већ неколико година, људско биће све више користи електричних и електронских уређаја за ваше свакодневне послове. Ова скоро велика потрошња ових елемената ствара а велика количина токсичног отпада које озбиљно штете животној средини. Такозвани електронски отпад или отпад је један од најзабрињавајућих проблема са којима се суочава данашња екологија.
Годишње постоје између 40 и 50 милиона електронског отпада, број који алармира својом величином. Само у Европи генеришемо око 14 милиона, 5% укупног урбаног отпада. У данашње време ретки су грађани који немају бар телефон, компјутер, штампаче, скенере… да не говоримо о уређајима који се користе у предузећима. Поред тога, животни циклус ових уређаја је веома кратак: око 3 године за телефон. Годишње се у свету прода око 180 милиона рачунара. Ово је подстакнуто друштвеним феноменом који подстиче да се терминали често замењују најновијом технологијом, чак и ако исправно раде. Таква пракса је колико алармантна, толико и непотребна и повећава проблем. Отпад – назван ВЕЕЕ (отпадна електрична и електронска опрема) – се прави од малих компоненти које су штетне за Земљу и здравље. Реч је о тешким металима, кадмијуму, олову, живи… Осим тога, користе различите врсте неразградиве пластике. Ово повећава загађење подземних вода, река, језера, мора и зелених површина.
Неки од највећих загађивача су електронске картице, флуоресцентне лампе, десктоп и лаптоп рачунари, монитори, штампачи, видео камере, телевизори, аудио опрема и мобилни телефони.
Рециклажа отпада од ових потрошачких производа је скуп и загађујући процес, јер њихова производња може укључивати око 50 малих компоненти. Скупо је раставити сваки уређај и вратити сваки материјал за рециклажу. Дакле, први корак који грађанин треба да предузме био би смањење сувишне потрошње таквих производа.
Укратко, електронски отпад се зове одбачени електронски уређаји, као што су рачунари, телефони, уређаји, мобилни уређаји, батерије, аудио опрема, периферни уређаји итд., већ су оштећени или су застарели, за исти случај.
Поред концепта, за разумевање овог проблема важна је и његова локација, јер не генеришу све земље исту количину овог смећа, логично. У ствари, чак је направљена и глобална мапа е-отпада која показује количину е-отпада по земљи.
Конкретно, 2012. године Кина и Сједињене Државе су имале сумњиву част да буду лидери како у производњи електронске опреме тако и у стварању већег броја отпада ове врсте. Глобално гледано, последице су страшне, између осталог и зато што рециклажа се не врши како треба.
На пример, сагоревање вредних компоненти као што су бакар и злато ослобађа токсине који загађују атмосферу. Најчешћи примери су већ страх. Ако никл-кадмијум батерија у телефону загади око 50.000 литара воде, један телевизор загађује 80.000 литара воде металним супстанцама, оловом и фосфором. Или, без одлагања даље, одбацивање клима уређаја представља висок рачун за животну средину, јер садржи гасове ЦФЦ који уништавају озонски омотач, поред других загађивача који се сматрају опасним.
Претња по здравље и животну средину
Ако је електронско смеће засићује животну средину, није ништа мање штетно по здравље. Бити потенцијални извор загађивач водоносног слоја, атмосферу и земљиште због токсичних супстанци које садрже, када стигну у природу, мало се може учинити.
Ризици по животну средину и здравље су посебно алармантни у земљама у развоју, које су крајње одредиште велике количине отпада који долази из развијених земаља. Осим што загађује животну средину, може изазвати оштећење ДНК и рак, као и упале и оксидативни стрес, што доводи до кардиоваскуларне болести.
Како поступати са електронским отпадом? - познају решења
Суочени са таквим савременим проблемом, важно је подићи индивидуалну и колективну свест како би се ублажили разорни ефекти злостављања на планету и здравље. Многе организације покушавају да реше проблем из закона, приморавајући произвођаче да праве своје уређаје са мање штетних елемената, јер се они сматрају крајњом одговорном. Појединци могу, са своје стране:
- Драстично смањите потрошњу. Данас се велики део комуникације одвија електронским путем; тешко је радити без рачунара или без телефона. Ипак, није потребно мењати мобилни телефон сваке године да би имао нешто бољи ако садашњи и даље ради. Куповина треба да буде из нужде, а не из хира. Ако ћете за Божић поклонити електронски уређај, обавезно изаберите поуздан и издржљив, како не бисте морали да га мењате за кратко време.
- Управо у тренутку куповине потрошач показује да ли је посвећен животној средини или не. Доношењу одлука, поред дизајна, цене и функционалности, може се додати и еколошка посвећеност произвођача. Многи брендови се већ кладе на мање загађујући материјали.
- Када нам уређај више не служи, покушаћемо да га поново користимо. Понудите га пријатељу који нема или деци, уместо да купите нову.
- Када је у питању поновна употреба, можемо погледати веб локацију произвођача. Многи већ укључују а услуга прикупљања застарелих телефона. Поред тога, често нуде погодности као што су виртуелни поени или попуст на следећи уређај да би потврдили своју посвећеност.
- Донесите уређај у организације које поново користе електронске инструменте. Поправљају их и продају. Добијени новац усмерава се на одрживе пројекте. Други их поклањају неповољнијим друштвеним слојевима. Све више дизајнера постаје познато по стварању нових објеката од пренамењене електронике.
- Ако не желите да се селите, постоји много кампања на Интернету које нуде услугу прикупљања од врата до врата, предлажу вам да је пошаљете по ниској цени или обећавају да ће сносити трошкове слања. Опције су све шире и удобније за потрошача.
- Користите овај тип уређаја за специјализовани пунктови за рециклажу електронских компоненти. У Мадриду постоји петнаест чистих поена за њихово депоновање. Иако је поновна употреба практичнија (процес рециклирања шаље токсине у атмосферу), оне који више нису корисни треба да одложите на специјализовано место и никада их не мешате са другим отпадом. У Шпанији се само 5% електронике рециклира на погодним местима. Оно што највише забрињава је састав батерија, који је веома штетан због материјала од којег се производе. У свету постоји 3.000 милиона мобилних корисника. Када би свако од њих рециклирао само један, уштедели бисмо 240.000 тона сировина.
Због тога данас можемо сакупити све таблете, ГПС или телефоне који дуго нису радили и који су месецима стајали у фиоци и послати их на право место (на рециклажу или поновну употребу). Истраживања су показала да у Шпанији постоји око 22 милиона мобилних терминала са инвалидитетом који се налазе у кућама.
Почевши од пражњења фиока и ормара ових застарелих уређаја и придржавајући се савета наведених на овим линијама, дали смо део нашег доприноса да смањимо велики проблем електронског отпада.
Ако желите да прочитате више чланака сличних Утицај електронског отпада: огроман еколошки проблем, препоручујемо да унесете нашу категорију Рециклажа и управљање отпадом.
