Помозите развоју веб локације, дељење чланка са пријатељима!
Природа нам даје пријатан осећај благостања. То нас чини слободнима. Осим разорних еколошких катастрофа, чак и када се она ослободи, или можда чак и више, унутра нас покреће нешто што је неодољиво.
Визија узбурканог мора, олуја, како бесциљно пловимо на једрилици, пуштамо кишу да нас натопи, даском за сурфовање ударамо највећи талас, губимо се у шуми, дишемо у вис на сред ливаде, на обали плаже, обавијени поветарцем који нам даје крила…
Ове ситуације, и безброј других сличних њима, често одају неописив осећај слободе или, у најмању руку, ослобађајући осећај, који нам помаже да се носимо са свакодневном рутином и не позивамо нас на сањарење. Зашто нам природа даје осећај слободе?
А са плафона звезде
Ситуације, искуства, сценарији који нас оживљавају, колико су различити толико и слични, јер упркос великим разликама имају Природу, у додиру са њом као заједнички именитељ. Наш ум, сваки центиметар коже од нас тражи више када живимо то доживљавамо учини да се повежемо са природом, једноставно као незаборавно. Они остављају неизбрисив траг и хране нас бензином који нам је потребан да бисмо остали живи унутра и веровали да је боља будућност могућа.
Желимо да пијемо ваздух у великим гутљајима када удишемо на врху планине, одушевљавају нас облаци који парадирају пред нама својим хировитим облицима. И, наравно, волимо да посматрамо звезде које леже усред ничега ако кампујемо дивље или, зашто не, затварамо очи и сањамо да смо тамо.
Пејзажи су обавијени, а звуци природе имају много везе са тим, који нас на неизрецив начин потчињавају. Слушање жамора који се чује у било којој шуми преноси нас на магичан начин. Није неопходно бити усред афричке саване или ићи дубоко у Амазон да бисте осетили ту дивну везу. Зелени потез је довољан да је пробуди.
Између симбола и људског порекла
Али зашто нас природа чини слободнима? Шта је то златна нит која нас спаја са њом, која чини да се осећамо делом целине? С једне стране, ту су симболи, они културна значења која су део различитих друштава или људске групе или, ако имају универзални карактер, које делимо као социјализована бића кроз историју човечанства.
То је разлог зашто дивљи живот загађујемо припитомљеним. Ти коњи који слободно галопирају у природном окружењу, те нудистичке плаже у дивљим окружењима, то јато птица које се вину небом, ти преплављени пејзажи нетакнуте природе на које људска бића још нису обула чизме.
И, уз то, те босе ноге које ходају по ситном песку плаже уз кравату која у урбаној средини притишће физички и психички, за разлику од врећасте одеће, до потпуне голотиње. Ослобођење душе и тела, лишеног тога, док се купамо у локви воде коју прскају неизмерни водопади.
Логично, је идеализована Природа, симбол заправо. Није све тако лепо како то сликамо у мислима, далеко од тога, али је осећај слободе несумњив, истина са великим словима. Неоспоран и моћан, без обзира на друштвену конструкцију коју смо направили, производимо симболе који такође имају много истине.
На много дубљем нивоу, а у многим случајевима и као крајњи разлог те социјализације и приписивања значења која је почела са првим људским групама, су околности које су обележиле ток еволуције. Околности обележене призором пуним Природе као нпр средине у којој се човек развијао стотинама хиљада година.
Оквир у коме се кретао, спуштао се са дрвећа и ходао усправно. Можда зато шетња међу зеленилом подстиче креативност и чини да се осећамо слободније. Неурологија је открила да када ходамо, фронтални режањ, део мозга који одржава контролу над нашим емоцијама, се ослобађа.
Захваљујући аутоматизацији процеса ходања и одсуству захтева у природном окружењу, које не захтева хитно нашу пажњу, ослобађамо мозак који почиње да се осећа ослобођено. У том смислу, инспирација нас хвата у шетњи или опуштености пре рада, супротно ономе што се обично наводи… Заправо, када природа ступи на сцену, идеје теку лакше, можемо да се искључимо и осећамо се ослобођено.
Осетите се као део целине
То такође ослобађа магични осећај потапања у воду, било улазак у море или било коју другу природну енклаву, па чак и вештачку. Претходном резоновању се додаје контакт са течним елементом, својеврсни повратак у материцу у строгом и пренесеном смислу, на исти начин на који се то дешава са Природом уопште. Унутар воде, настанка живота, опуштеност је већа, наглашавајући више, ако је могуће, осећај слободе који нам преноси природно окружење.
Идилична природа је оно место које наш мозак идентификује као свој дом, наше идеално станиште, за које је заиста и дизајнирано. С обзиром на ритам који намеће град, хиперактивност коју урбани начин живота подразумева, контакт са природом је најбољи мелем, тај неопходан лек који наше тело тражи. Ту је град, облак смога, његова хиперактивност, његово асфалтно лудило, а оставити га за собом је велико олакшање. Апсолутно ослобођење осећања да смо део целине.
Тај генетски код предака за који природа тврди, та наша анатомија која наставља да обухвата околину и мрзи френетични савремени живот, тражи од нас веома различите подстицаје од оних које наша одлучност да живимо брзо може да пружи. Као порука у боци баченој у море која чува тајне ноћи времена, тражи од нас помоћ. Питање које остаје у ваздуху је: Како да се заштитимо од нас самих?
Ако желите да прочитате више чланака сличних Зашто нам природа даје осећај слободе?, препоручујемо да унесете нашу категорију Здравље животне средине.
