Индија је земља са а већи број из рођења године. Укупно, 27 милиона, што је отприлике једно од сваких пет порођаја који се дешавају у свету. Утар Прадеш, најмногољуднија држава у Индији са око 200 милиона људи, била би шеста најмногољуднија земља на Земљи када би се сматрала нацијом. Већина ових рађања дешава се у руралним подручјима.Пре стотинак година на планети Земљи је било око 1,6 милијарди људи. Сто година раније, 1800. године, светско становништво је било мање од милијарду.
Повећање становништва
Пре само дванаест година премашена је цифра од 6.000 милиона људи, а ускоро ћемо премашити 7.000 милиона. Тхе раст популације то значи више људи за храњење и одевање, више потреба за водом, образовање, укратко, више ресурса. Управо на планети на којој су природни ресурси све оскуднији. Питање је далеко од новог.
Крајем 18. века Томас Малтус, економиста и сматран једним од првих демографа у историји, поставио је проблем који могу представљати природне границе простора и хране. Човек би могао да крене на два пута пред овом дилемом: следи свој инстинкт, тако да ће становништво расти више од његових средстава за живот, или се препустити страху да неће моћи да прехрани своју децу и одлучи да не њих.
Формулисао је, за Велику Британију, оно што је познато као „малтузијска катастрофа“, која се коначно није испунила: мислио је да ће до краја 19. века становништво бити 176 милиона и значи за егзистенцију би достигли само 55 милиона; дакле, 121 милион људи би умрло од глади.
Закључци.
На срећу, то није био случај. Углавном зато што је, након индустријске револуције, производња хране значајно порасла у богатим земљама. Наравно, по цену деградације животне средине, губитка површине посвећене шумама и коришћења хемијских ђубрива која оштећују земљиште. Међутим, тренутно и од а глобална перспектива, дешава се малтузијанска катастрофа.
Ако становништво настави да расте, достићи ће а економски колапс и изумирање људског бића као врсте Касније, 1972. године, настао је извештај под насловом Границе раста. Био је то извештај који је наручио Римски клуб, а припремио МИТ (Масацхусеттс Институте оф Тецхнологи), у којем се вреднује континуирани раст становништва, еколошки отисак процеса производње хране, загађење и други фактори, закључујући да у стотину година не би било ресурса за целокупно светско становништво. 1992. године прегледани су подаци у извештају и закључено је да је капацитет оптерећење планете за одржавање целокупног становништва.
Ако желите да прочитате више чланака сличних Раст становништва је еколошки проблем, препоручујемо да унесете нашу категорију Глобализација.
