Обично говоримо о дезертификацији да бисмо се односили на стварање услова који доводе до претварања територија у пустиње, али читајући информације о овим процесима, можемо пронаћи још један назив који изазива забуну: дезертификација. Понекад се чини да се користе као синоними, али једино што им је заједничко је то што се односе на деградацију тла. Дакле, нормално је да себи постављате питања попут: по чему се ова два концепта разликују? Шта је дезертификација и зашто настаје? Које области планете су захваћене овим процесима?
Да бисмо разјаснили све недоумице у вези са тим, у овом чланку Зелени еколог о шта је дезертификација, њени узроци и последице, моћи ћете да консултујете дефиницију дезертификације и разлике које она има у односу на процес дезертификације и више детаља, као што су области планете које су највише погођене дезертификацијом и дезертификацијом.
Шта је дезертификација
Почнимо са разјашњавањем шта је и шта је дезертификација. То је природни феномен последица деградација земљишта, што погодује, хиљадама година, појаву пустињских климатских, морфолошких и еколошких услова.
Овај еколошки процес доприноси да аридификација првобитно плодних територија, до већих стопа ерозије земљишта, до пропадања вегетације и до смањења едафске влажности, а да такве промене нису изазване људском активношћу.
Пример дезертификације је сахара да је, према пећинским сликама, пре 10.000 година имала влажнију климу; за разлику од пустињских услова који га данас карактеришу.
Који су узроци дезертификације
Кад се питамо како настаје дезертификација тлаМорамо имати на уму да то може бити изазвано вишеструким природним климатским, астрономским, геоморфолошким и динамичким факторима.
- У једну руку, време игра одлучујућу улогу. У том контексту, неправилна природа падавина (суше или бујичне кише), јаки удари ветра, мраз, аридност и термичка клима (које погодују процесима салинизације и брзом уклањању органске материје из тла), могу да моделирају рељеф и убрзати деградацију земљишта.
- ДО астрономском нивоу, процесима дезертификације доприноси и интензивирање климатских промена (нпр. годишњих доба) у појединим областима изазваних циклусима Миланковића.
- С друге стране, геоморфолошки фактори, везано за орогенезу и литологију, што условљава отпорност на ерозију и дезертификацију.
- коначно, динамички фактори, као што су ерозија или други физичко-хемијски процеси, повезани са биолошком активношћу планете, троше и уништавају тло, подстичући дезертификацију територије. Овде можете научити много више о различитим врстама ерозије.
Које су последице дезертификације
иако процес дезертификације концептуално се разликује од дезертификације, као што ћемо детаљније описати у наставку, могло би се рећи да сличне последице произилазе из оба феномена. Између последице дезертификације истичу се следеће:
- Земљиште постаје подложније процесима ерозије, чему погодује губитак и пропадање вегетационог покривача.
- Земљишта губе своје физичко-хемијске и минералошке особине, смањујући њихову функционалност и производни капацитет.
- Све ово утиче на развој пољопривредне и сточарске делатности, а самим тим и на благостање, рад и привреду оних који се томе посвете или живе на подручјима погођеним оваквим појавама. Као резултат тога, долази до појаве еколошких избеглица, који су људи у ситуацији напуштености својих домова, због трошкова који проистичу из дезертификације и дезертификације територије.
Разлика између дезертификације и дезертификације
Термин дезертификација, коју је средином прошлог века сковао Андре Обревил, настао је да би окарактерисао процесе аграрне и едафске деградације у региону Сахела (Африка). Касније, УНЦЕД (1994) утврђује да је дезертификација деградација земљишта у аридним зонама, семи-аридним зонама и сувим субхумидним зонама, узрокован разним факторима, као што су људске активности и климатске варијације, при чему су хипер-сушна подручја искључена из овог процеса.
У овој дефиницији може се идентификовати главна разлика између дезертификације и дезертификације, а то је да се први од феномена може одвијати на природан или антропски начин, док порекло дезертификације је само природно. Шта ово имплицира? Да порекло дезертификације лежи у синергији климатских и антропских процеса. Стога, будући да је људско биће главни агенс деградације земље, међу узроци дезертификације може се истаћи:
- Интензивна пољопривреда, наглашавајући снажан утицај механизације на уништавање и деградацију земљишта. Лоше пољопривредне праксе као што су напуштање земље, употреба хемикалија и монокултура.
- У аридним регионима, црпљење подземних вода за пољопривреду фаворизује салификацију (евапотранспирацијом) водоносних слојева и земљишта, што узрокује прогресивну и континуирану ерозију и деградацију земљишта. У претераној експлоатацији водоносних слојева важно је истаћи „канате“ који су подземни канали, који се користе за захват воде, који повезују читав Медитеран, фаворизујући процесе дезертификације.
- Крчење шума, рударство и прекомерна испаша.
- Лоше и лоше управљање наводњавањем. На пример, употреба воде лошег квалитета за наводњавање; изградња и модификација канала и канала.
- Туризам је индиректан узрок јер подразумева већу урбанизацију земљишта и друге инфраструктуре (као што су путеви), већи демографски притисак на екосистеме и интензивирање екстрактивних активности како би се задовољиле потребе становништва.
- Шумски пожари, који се све чешће понављају, повећавају процесе деградације земљишта.
С обзиром на важност процеса дезертификације, који утичу на наше здравље и здравље наших екосистема, 17. јун Светски дан борбе против дезертификације и суше у циљу подизања свести о значају борбе против овог антропског проблема.
Препоручујемо вам да сазнате више читајући овај други чланак о узроцима дезертификације и њеним последицама.
Области планете највише погођене дезертификацијом и дезертификацијом
Тренутно, с обзиром на временско проширење процеса дезертификације, понекад је тешко разликовати да ли су промене које се дешавају у копненим екосистемима ка више пустињским условима природне или антропске природе. Зато се, нормално, о томе и говори територије захваћене процесима дезертификације.
У том смислу, Латинска Америка и подсахарска Африка Истичу се као једно од подручја највише погођених деградацијом земљишта.
Медитеран То је такође пример деградације тла, наглашавајући посебно напредак који овај феномен остварује у градовима Аликанте, Мурсија и Алмерија. На овим просторима воћњак је значајно деградиран и у великој мери уништен, као последица неселективне и лоше планиране урбанизације. У ствари, изван медитеранског региона, Шпанија представља аридне, полусушне и суве субхумидне природне климатске услове на две трећине своје територије, што је чини подложном дезертификацији и дезертификацији.
Ако желите да прочитате више чланака сличних Дезертификација: шта је то, узроци и последице, препоручујемо да уђете у нашу категорију Остало окружење.
Библиографија- Углађено, Антонио. (2000). Експлоатација подземних вода и њен утицај на процесе дезертификације. Геолошки и рударски гласник. 111. 3-18. Преузето са: хттпс://ввв.ресеарцхгате.нет/публицатион/289370011_Гроундватер_екплоитатион_анд_итс_инфлуенце_он_десертифицатион_процессес
- Лопез Бермудес, Франциско. (2016). Дезертификација, ревизија појмова и дефиниција. Универзитет у Мурсији. Преузето са: хттпс://руа.уа.ес/дспаце/битстреам/10045/58791/1/Хоменаје-Алфредо-Моралес_43.пдф
