Енергетска и еколошка санација насеља Амара у Сан Себастијану.
У овом посту направићемо резиме студије коју су спровели Ауреа Цонсултинг и Фацтор 4 за енергетску и еколошку рехабилитацију насеља Амара у Сан Себастијану, а која је део Плана за борбу против климатских промена, у оквиру ИИ Акционог плана. Лоцал оф тхе Лоцал Агенда 21 и обавеза града Сан Себастиана да смањи емисију ЦО2 за 20% до 2022. године.
Циљ студије рехабилитације.
Намера је да се упознају са еколошким и друштвеним проблемима које енергетска обнова подразумева у овом крају Сан Себастијана са сврха развоја стратегија за промоцију енергетске рехабилитације у граду из анализе репрезентативне зграде која омогућава екстраполацију добијених резултата на остатак суседства. Најзначајнији аспекти ове студије укључују следеће тачке:
Тренутно стање анализираног објекта.
Анализиран је блок који представља неке карактеристике омотача, спратност, квалитет градње, распоред тераса, оријентацију итд… који је веома распрострањен у окружењу и стога се сматра репрезентативним. Међу овим сличностима истиче се да су то зграде изграђене пре 1980. године и практично без минималне топлотне изолације. У првом делу студије анализирају се карактеристике климе Сан Себастијана, с обзиром да има благу климу, веома кишну али без екстремних температура зими и лети. Да би се проценило тренутно стање зграде, енергетски гледано, она се моделује и симулира, а са друге стране се врши прикупљање података на лицу места.
Моделирање и симулација:
За израду тродимензионалног модела зграде дефинисана је њена геометрија и карактеристике конструкције Десигнбуилдер Енергиплус, како би се проценила годишња потрошња енергије зграде која је износила око 70 Квх/м2. Резултати су закључили да су потражње кућа на првом и последњем спрату биле знатно веће од око двоструко до троструко веће од кућа које се налазе на средњем спрату и око 15% ниже у кућама окренутим према југу у односу на север.
Такође је спроведено истраживање сунчевог зрачења, као и ветра и притиска, које показују негативан утицај околних зграда на примљену сунчеву светлост и делове зграде који су најизложенији ветру. Код програма ЛИДЕР је утврђено да његова потражња није у складу са ограничењем потражње ДБ ХЕ 1 Техничког кода, пошто је била 128% изнад оне у референтној згради, а енергетски рејтинг Д је добијен програмом Цаленер ВИП.
Подаци добијени на лицу места.
Да бисмо подржали резултате добијене у симулацији и верификовали области термичког омотача које су највише погоршале које омогућавају откривање тачака подложних побољшању, наставили смо са прикупљањем информација на лицу места, као што је то учињено у енергетском прегледу, прибегавајући следећим радњама :
Анализа и студија наплате енергије.
На овај начин се из рачуна добија реална потрошња енергије тако да су, упоређујући их са онима добијеним у симулацији, прилично приближне цифре.
Мониторинг у домовима.
Сензори температуре и влажности су инсталирани у различитим просторијама стамбених објеката зграде како би се упоредили са резултатима добијеним у теоријској симулацији из података мониторинга. Овом анализом било је могуће верификовати постојећу декомпензацију у зимским месецима између кућа окренутих северу и оних које гледају на југ, као и између кућа са горњим и доњим спратовима и оних са међуспратницама.
Термографија.
Термографија је омогућила да се детектују делови фасаде са топлотним мостовима и они где су губици енергије већи, истичући да су највећи губици лоцирани на спојевима фасада са стубовима и плочама, као и на деловима или фасадним панелима где су нише за постављање радијатора испод прозора.
Предлог побољшања зграде.
Побољшање коверте.
Препоручене дебљине топлотне изолације су између 6 и 8 цм. на фасадама и од 9 до 12 цм. на палубама.
У студији се истиче велики ефекат стакла у интермедијарним постројењима, јер се постиже смањење потрошње енергије од 10 до 20%, што је довољно да се оно замени дуплим стаклом без посебних карактеристика као што је ниска емисија.
Препоручени положај изолације за смањење топлотних мостова закључује да је ефикаснија када се поставља споља јер се на тај начин одржава температура кућишта ближе оној у унутрашњем окружењу, избегавајући појаву могуће кондензације.
Доношење минималних побољшања потребних за поштовање правилника, односно постављање 3 цм. изолација на фасади 8 цм. на палуби и 6 цм. на терену, заједно са заменом стакла двоструким 4-12-4 стаклом, омогућава постизање уштеде енергије до 60% у неким домовима.
Унапређење објеката.
Најважнији недостаци који су уочени у објекту након испитивања на лицу места су, с једне стране, недостатак топлотне изолације стубова у дистрибутивној мрежи, али и цеви ПТВ-а унутар домова. Исто тако, у емитерима се детектује значајна разноликост модела и степена старости и због непознавања корисника у раду радијатора долази до неравнотеже у токовима у домовима због неподешавања емитера. носиоци износа.
Најважнији закључци енергетске санације
Најефикасније решење је уградња топлотне изолације кроз спољашњу облогу, чиме се елиминишу топлотни мостови и смањује могућност кондензације, добијајући адекватне дебљине од 6 до 8 цм. на фасадама и од 9 до 12 цм. у крововима са разумним периодима амортизације, тако да се свака интервенција мора спровести глобално на нивоу заједнице. дакле, Укључивање енергетских критеријума у рехабилитацију се готово одмах исплати због постигнутих значајних уштеда. Велика потешкоћа у овом случају је промовисање санације неизолованих објеката за које се не планира да се спроведу у кратком року.
Као што је наведено у студији, употреба нискоемисионог стакла није оправдана за климу Сан Себастијана, посебно на фасадама са већим сунчевим зрацима јер су сунчеви добици смањени, (логично то подразумева разумно повећање захтева за грејањем зграде које, с обзиром на климатску зону у којој се налази, то ће му знатно наштетити).
Што се тиче побољшања или реформе инсталација за грејање, заслужује да се уради заједничка студија са санацијом омотача. Студија препоручује замену опреме кондензационим котловима и уградњу регулационих и контролних система ради побољшања рада, тако да се они могу прилагодити смањењу захтева генерисаних рехабилитацијом омотача, стварајући веће економске уштеде.
