Често читамо у вестима информације о познанству Кјото или Кјото протокол о климатским променама, међународном споразуму који је потписан у циљу смањења емисије гасова стаклене баште и на тај начин минимизирања ефеката глобалног загревања, али од чега се тачно овај протокол састоји и какав утицај има – или би могао да има – на Планету ?
Овај споразум је настао као одговор на претњу коју представља климатско поље и проблеме које глобалне индустрије представљају за животну средину. Промотор су биле Уједињене нације (УН) 1997. године у Кјоту (Јапан). Предлаже да се земље (посебно оне најиндустријализованије и оне које загађују) обавежу на предузимање мера за смањење својих емисија. Управо сада, и увек у зависности од сваке нације, предлаже се смањење од најмање 5,2% у емисији високо загађујућих гасова који уништавају планету. У Зеленом екологу објашњавамо а сажетак шта је Кјото протокол и од чега се састоји.
Шта је Кјото протокол или Кјото – резиме
Полазећи од онога што је назначено на почетку и као резиме, можемо рећи да овај протокол обезбеђује смањити емисије загађујућих гасова и побољшати животну средину. Свака земља потписница, појединачно, обавезана је Кјото протоколом да поштује проценте емисије са циљ смањења загађења. Оно што желите да постигнете су циљеви смањења емисија за бројне индустријализоване земље, укључујући све чланице Европске уније. Дозволе за загађење (максимум који могу да загаде) се израчунавају у зависности од стопе загађења које свака нација емитује.
Овај протокол је од великог значаја, јер је једини међународни механизам за суочавање са климатским променама и минимизирање њихових утицаја. То је инструмент који је у оквиру Оквирна конвенција Уједињених нација о климатским променама (УНФЦЦЦ), један од најважнијих међународно-правних апарата који је предодређен да се бори против опасних климатских промена. Овај протокол покушава да подстакне владе да успоставе законе како би испунили своје обавезе, а компаније такође морају имати одговорност. Могли бисмо то класификовати као први и важан корак.
Који гасови стаклене баште морају бити смањени према Кјото протоколу
Ово су гасова стаклене баште треба смањити како је договорено у Кјото или Кјото протоколу:
Угљен диоксид или ЦО2
У свету се производи у великим размерама сваки пут када се сагоре фосилна горива. Једини одлучујући фактор за климатске промене и највећи циљ из Кјота.
Метан гас
Потиче од ђубрива која се користе у пољопривредним процесима, једној од активности човека која методама које користи највише штети животној средини.
Азотни оксид
Емитују га возила током рада. То је један од гасова стаклене баште са највећим дејством у атмосфери, па је од виталног значаја да се његова емисија максимално регулише.
Хидрофлуороугљеник, перфлуороугљеник и сумпор хексафлуороугљеник
Други загађујући гасови које споразум из Кјота има за циљ да смањи. Присутни су у многим индустријским процесима.
Ову информацију можете проширити овим другим постом о томе Који гасови производе ефекат стаклене баште и одакле долазе. Такође вам препоручујемо да сазнате више о еколошком проблему који желите да зауставите или решите Кјото протоколом, понекад познат и као Уговор из Кјота Иако није најтачније, са овим другим чланцима Зеленог еколога о:
- Ефекат стаклене баште: узроци, последице и решења.
- Узроци и последице климатских промена.
- Ефекат стаклене баште и климатске промене: разлике.
Протокол из Кјота: земље потписнице
Било је много земље које су потписале Кјото протокол исте године када је то урађено, али су други остали на ратификацији, а други су изостављени.
Дакле, овај протокол се од свог почетка суочио са низом несугласица које су утицале на његову ефикасност. У почетку је било ратификовало 156 земаља, али после одбациле су га земље које највише загађују света: Сједињене Државе и Аустралија. Чак и не толико индустријализоване, земље у развоју потписале су споразум, као што је случај са Салвадором. Они не морају да испуне одређени циљ, али морају да се обавежу на одређену контролу и мерење нивоа својих емисија.
Од његовог првог потписивања, 1997. године, његово ступање на снагу било је компликовано. Велика грешка је била У.С, веома загађујућа земља, чак више од 30% у светским размерама, која је у почетку подржала споразум, али га је касније њен председник Џорџ Буш одбио, дајући предност конкурентности компанија на штету екологије. Исто су у почетку чиниле и друге загађивачке земље, попут Канаде, Аустралије, Новог Зеланда и Јапана. Ни Русија није била јасна по том питању, иако је коначно ставила свој потпис.
Међутим, 2002. године су га ратификовали и Јапан, Канада, Нови Зеланд, Кина, Индија и Бразил (последње две, као земље у развоју, немају прецизне границе емисије). Године 2004. обећање из Кјота је добило зелено захваљујући потпису Русије. Поред тога, потребно је назначити да је Канада ратификовала протокол 2002. године, али да је одустала од протокола 2011. године.
Према томе 16. фебруара 2005. године Био је то важан дан за екологију, јер је пакт ратификовао 141 држава, иако велика америчка држава није била међу овим фирмама. До данас, нације које прате споразум емитују укупно 62% укупних гасова на планети.
Укратко, неке од земље које су потписале Кјото протокол а релевантнији су:
- Немачка
- Луксембург
- Низоземска
- Француска
- Белгија
- Финланд
- Данска
- Аустрија
- Италија
- Грчка
- Спаин
- Велика Британија
- Ирска
- Сведен
- Португал
- Аргентина
- Аустралија
- Стар и брадат
- Боливија
- Бразил
- чили
- Мексико
- Кина
Индивидуални захтеви према земљама Кјото протокола
За земље чланице Европска унија а 8% смањење. Међутим, данас неће моћи у потпуности да испуни своје циљеве за више од 6%, према проценама Европске агенције за животну средину (ЕЕА). Проблем је у томе што је између 1990. и 1996. Европска унија само смањила своје емисије угљен-диоксида за 1%, што је број много мањи од онога што је планирано.
Ситуација у Шпанији је још компликованија. Данас, Шпанија премашила емисије за 40 одсто произведено пре 15 година и само Министарство животне средине је већ упозорило на штетне последице које ће климатске промене имати на Иберијско полуострво.
Има још много тога да се уради, а Кјото протокол није савршено решење, поготово што многе земље загађиваче још нису дале зелено светло на предлог да се он испоштује. Међутим, то је алат који је рођен као одговор на климатске промене и од влада се очекује да се више посвете овој и другим мерама у корист екологије и одрживости.
Ако сте били заинтересовани да сазнате шта је Кјото или Кјото протокол и од чега се састојиМожда ћете такође желети да знате шта су кредити за угљеник и како они функционишу, што се разматра у овом протоколу.
Ако желите да прочитате више чланака сличних Кјото протокол: шта је то и од чега се састоји?Препоручујемо да уђете у нашу категорију Климатске промене.
