Да ли и даље разговарате са људима који поричу климатске промене? Да ли знате да постоји, али немате потребне аргументе да водите дебату? Постоје бројни научни докази који су већ доступни широм света о последице климатских промена и могућих будућих ефеката. Истина је да је, иако је то данас тема са којом се почињемо упознати, научна заједница почела да упозорава на овај феномен пре неколико деценија.
У овом чланку Греен Ецологист ћемо вам рећи о неким од ових последица, па се надамо да ћете моћи да разјасните све своје сумње и добијете потребне информације о ефекти климатских промена.
Према Међувладином панелу за климатске промене (познат на енглеском као ИПЦЦ) то је а мерљива промена стања климе и остаје све време продужени периоди времена.
Тренутно, планета Земља пролази кроз климатске промене, али то није нова чињеница, будући да је било и других тренутака у историји ове планете у којима су се на њој дешавале промене услед природних фактора; од периода глацијације до периода загревања. Према речима стручњака за палеоекологију, тренутно напуштамо међуледени период, што значи, између две глацијалне фазе. Истина, а овога пута је нова, јесте да за ове климатске промене постоји само један кривац у историји и да је довела до промене у климатском систему веома убрзаном брзином на геолошкој скали. Овај кривац је људско биће, које је халапљиво трошило фосилна горива за снабдевање многих активности које се обављају од друге половине 18. века, периода који се поклапа са првом индустријском револуцијом. Од тада нивои ЦО2 на нашој планети почињу драстично да расту и та чињеница није престала да се дешава до данас. Тхе будућих ефеката климатских промена Оне ће утицати на све крајеве планете и сви региони ће трпети ове последице у већој или мањој мери.
Негатори неће веровати, али истина је да смо већ сведоци промена у окружењу и, да бисте о томе расправљали, ево неких подаци о ефектима климатских промена.
Данас је модерно причати о томе како би било разорно повећање температуре планете на 2ºЦ ако не реагујемо одмах. Али зашто? Има корелација између повећаног ЦО2 и повишене температуре А, према експертима ИПЦЦ-а, да не бисмо достигли ту температурну границу, требало би да задржимо нивое концентрације гасова стаклене баште испод 420 ппм (делова на милион). Прекорачење те границе значило би неповратне промене у екосистемима, као што је, на пример, повећање великих шумских пожара или губитак биодиверзитета, пошто постоје животиње које не могу да издрже брзу промену ових температурних услова, а заправо се то већ дешава.
Препоручујемо вам да прочитате ове друге чланке на ову тему како бисте проширили своје знање:
Према сценарију климатских промена у неким областима падавине су све више концентрисане у зимској сезони а јављају се у облику интензивнији догађаји, узрокујући, између осталог, процесе ерозије земљишта и губитак вегетације. Међутим, ова појава се јавља неравномерно у зависности од региона карте о којој говоримо.
У публикацији Министарства за еколошку транзицију (МИТЕЦО) наводе да је у медитеранском басену падавине су се смањиле у просеку 20% током 20. века и очекује се да ће у 21. веку на Иберијском полуострву услови бити сушнији.
Овде можете сазнати о разним врстама падавина.
Климатске промене повећавају топлотне таласе, производе више суша и, последично, више дезертификације земљишта.
Од 20. века, полусушна клима се повећала око 6% површине шпанске територије и, према пројекцијама, очекује се да ће страдати до 75% ове територије. дезертификација. Заправо, према неким студијама, тренутно је познато да трећина копнене површине планете пати од овог феномена и да се велики део налази на афричком континенту. Поред тога, према подацима СЗО (Светске здравствене организације) у периоду између 2000. и 2016. године, просечан број топлотних таласа порастао је за 0,37 дана у односу на период 1986-2008. Последице које би произашле из ових предвиђања биле би веома проблематичне јер, као што већ знамо, вода је неопходна за живот живих бића и њен недостатак може довести до велике миграције људске популације ка влажнијим пределима, као и губитак ендемских врста медитеранског региона.
Препоручујемо да погледате овај видео са нашег ИоуТубе канала о узроцима и последицама суша.
Урагани или тропске олује се формирају у областима умерене воде која услед промена притиска са ваздухом у атмосфери ствара јаке ротационе ветрове. Иако се научна заједница још увек не усуђује да то потврди због климатске промене повећавају број ураганаДа, постоје студије које повезују пораст температуре воде са променом њиховог понашања, постајући све озбиљније. Постоје области планете, попут Сједињених Држава, где су последњих година регистровани урагани који су изазвали највише економских губитака, попут Катрине 2005. године.
Подстичемо вас да сазнате више о овим појавама у овим другим чланцима о томе Шта је ураган и како се формира и Која је разлика између урагана и торнада.
Због тога што глобални пораст температуре планете услед повећања нивоа гасова стаклене баште (ГХГ), постоји а убрзано топљење глечера и полова планете Земље. Поред наведеног, утиче и на то да, како температура планете расте, вода у океанима тежи да се шири и заузима више простора.
дакле, ниво мора расте а, према Натионал Геограпхиц-у, у последњих 20 година повећање је мање-више двоструко веће од просечне брзине у поређењу са претходних 80 година. Али колико је то? То значи повећање средњег нивоа мора између 10 и 20 центиметара, што имплицира пропадање обалних екосистема поред великих људских миграција и значајних економских губитака ако се то не дозволи. пружамо решења за климатске промене хитно.
У овим другим објавама говоримо о последицама топљења полова, узроцима и последицама топљења Гренланда и порасту нивоа мора: узроци и последице
Да завршим разговор о ефекти климатских промена на животну средину и на становнике Земље, наводимо још неке на овој листи:
Ако желите да прочитате више чланака сличних Ефекти климатских променаПрепоручујемо да уђете у нашу категорију Климатске промене.
Библиографија