Загађење ваздуха је а невоље глобал, што неједнако утиче на различите регионе планете. Које земље заузимају највише позиције у рангирању, посебно токсичне? Нова мапа од Тхе Ецо Екпертс баца светло на ово.
Слике које прате овај пост припадају овој студији, из које су направљене карте које показују које су то земље токсичнији оф свет. Ако желите да откријете шта дишете, потражите своју земљу на првој мапи, може вас изненадити, а може се догодити супротно.
Најтоксичније земље
Студија је укључила 135 земаља на листу, остављајући више од педесет са листе, пошто у свету постоји 198 земаља дистрибуиран на пет континената, али и даље нуди изузетно репрезентативне податке о проблему са којим човечанство пати.
Од тих 135 земаља, оне су на врху листе нафтне моћи И произвођачи из гасни, обично са малим улагањем у обновљиве изворе енергије. Углавном они најбогатији нафтом. Заиста, неке од њих су и међу најбогатијим земљама на свету.
Саудијска Арабија, Кувајт, Бахреин, Катар, Уједињени Арапски Емирати, Оман, Тукмекинстан, Либија, Казахстан или Тринидад и Тобаго имају сумњиву част да предводе листу. Изненађујуће, скале коришћене у овој студији приписују већу токсичност за животну средину овим земљама него њима земље Шта Кина талас Индија, да логично не иду ни на роситас.
Земље са најнижом токсичношћу
Африка је континент са мало дима, барем у упоредни појмови. Ово је закључак студије, будући да је Кенија земља са најнижом токсичношћу по животну средину, а следе Танзанија, Етиопија, Мозамбик, Камерун, Замбија, Индонезија, Зимбабве, Бразил и Конго.
Све су то земље у развоју које ће, како буду напредовале, предвидљиво повећати и ниво атмосферске комбинације. Осим ако се то не догоди на глобалном нивоу, постигнут је довољан напредак у успостављању модела развоја са ниским садржајем угљеника. Сањати је бесплатно…
Да бисмо дали пример развијене земље која је била колевка индустријске револуције, мора се рећи да је Уједињено Краљевство на позицији број 81 у односу на загађења и 37. по емисији.
Коначно, у Европи земље са најгорим подацима су Луксембург, Босна и Херцеговина и Бугарска. Занимљиво је да су чак и уз бројне еколошке политике, нордијске земље постигле високе резултате у токсичности, позиција у којој је велика количина енергије коју троше за борбу против својих хладних зима била одлучујућа.
А шта је са Шпанијом? Она је међу најнезапосленијим земљама у Европи, у истом рангу као Француска или Велика Британија, што никако не значи да не треба да испуне циљеве утврђене Париским споразумом, који је ступио на снагу прошлог новембра.
Нити, наравно, не служи као оријентација на локалном нивоу, јер у свим земљама без изузетка постоји бесконачан број тачака загађивачи које представљају опасност по здравље становништва.
Циљ: осрамотити најотровније земље
Циљ са којим је ова мапа припремљена има за циљ да стави огледало пред земље које су најгоре у Политика заштите животне средине. „Желимо да именујемо и осрамотимо најгоре преступнике на свету“, као и да подигнемо свест о опасностима које то носи, објашњавају из Тхе Ецо Екпертс.
Милиони смрти сваке године
У европском окружењу, према последњем извештају Европске агенције за животну средину (ЕЕА), загађење ваздуха изазива стотине хиљада превремене смрти. Око 85 одсто Европљана који живе у градовима удишу токсичне супстанце које представљају здравствени ризик и могу их чак коштати живота.
Овај исти извештај, „Квалитет ваздуха у Европи 2016“, чија анализа обухвата од 2000. до 2014. године, токсичност коју удишемо кроз ваздух је одговоран смрти 467.000 људи годишње у простору заједнице. У свету, према СЗО, та бројка износи до 12,6 милиона људи у 2012, последњој години за коју су доступни подаци.
Другим речима, загађење ваздуха изазвало је смрт око четвртине смртних случајева. Али, осим што представља велики јавноздравствени проблем, загађење ваздуха је еколошка драма у смислу њеног утицаја на животну средину уопште и, посебно, на климатске промене.
Није изненађујуће да је један од великих глобалних изазова на нивоу животне средине, можда и најважнији, управо ефикасна борба против ефеката климатских промена.
За ово, поред смањења загађења ваздуха које представља здравствене проблеме због загађења животне средине, кључно је радити и на другим много фронтова. Велики изазов, укратко, није ништа друго него да се пређе на а друштво са ниским садржајем угљеника: једини начин да се постигне и планета која остаје насељива.
Закључци.
За његову реализацију радили смо са екстерним подацима који се односе на смртност узроковану загађењем ваздуха и емисијом ЦО2. Конкретно, подаци истраживања потичу од Светске здравствене организације (СЗО) и Међународне агенције за енергију (ИЕА).
Прелазећи на техничке аспекте, поред загађења оф ваздух, за класификацију су у игру ушли други фактори. Њихова сума је та која делује као сито које нуди резултате који се виде на мапи.
Између осталог, узето је у обзир које податке свака земља има о кључним питањима као што су производња зелене енергије, потрошња енергије и емисије из ЦО2 за сагоревање из гориво, оба фактора према њиховим цифрама по глави становника, као и смртни случајеви од загађења ваздуха који се јављају на 100.000 становника.
Ако желите да прочитате више чланака сличних Сазнајте које су најотровније земље на планети, препоручујемо да унесете нашу категорију Глобализација.
