Помозите развоју веб локације, дељење чланка са пријатељима!
Бројне и разноврсне научне студије потврдиле су током последњих деценија КСКС века оштећење озонског омотача. Суочена са овом озбиљном еколошком ситуацијом, међународна заједница је промовисала различите механизме сарадње и акције за предузимање мера са крајњим циљем заштите озонског омотача. У том контексту настао је Монтреалски протокол, један од најважнијих и најуспешнијих еколошких протокола који је успео да постигне договор и подигне свест међу политичким лидерима и друштвима широм света. Захваљујући посвећености сваке од земаља потписница Монтреалског протокола, очување озонског омотача и данас остаје стабилно, иако је важно да не спуштамо гард и наставимо да спроводимо важне принципе Монтреалског протокола. .
Наставите да читате овај чланак о зеленом екологу да бисте сазнали више о томе Монтреалски протокол: шта је то, земље учеснице и циљеви.
Шта је Монтреалски протокол
Тхе Монтреалски протокол Реч је о међународном еколошком споразуму чија је главна основа заштита озонског омотача. Његово преговарање и израда започета је 16. септембра 1987. у канадском граду Монтреалу, као резултат претходне прославе Бечка конвенција о заштити озонског омотача (потписало 28 земаља, 22. марта 1985).
Фокусиран на елиминисање емисија од супстанце које оштећују озонски омотач (САЦО) генерисани широм света, Монтреалски протокол предлаже различите циљеве за постизање смањења производње и потрошње ових САЦО супстанци, све док се не постигне њихово делимично или потпуно елиминисање.
Да бисте дубље ушли у релевантност овог протокола и еколошку ситуацију због које је створен, препоручујемо вам да прочитате овај други чланак од Греен Ецологист о Зашто је озонски омотач толико важан и овај о Уништавању слоја озона: дефиниција , узроци и последице.
У наредним одељцима овог чланка сазнаћемо о земљама које су потписале Монтреалски протокол и ући ћемо у еколошке, политичке и друштвене принципе наведеног протокола.
Земље учеснице Монтреалског протокола
Лидери за заштиту животне средине и званичници 197 земаља које су потписале Монтреалски протокол, састао се у канадском граду да анализира и предложи различите мере које гарантују заштита озонског омотача, као и смањење гасова стаклене баште, један од главних узрока глобалног загревања глобалног загревања Земље.
Учеснице овог важног протокола биле су и земље Европске уније и државе чланице Микронезије, као и земље чланице Уједињених нација. Сваки од њих удружио је своје напоре, иницијативе и амбиције усмерене на испуњавање различитих принципа Монтреалског протокола о којима ћемо детаљно говорити у следећем одељку.
Циљеви Монтреалског протокола
Тхе главни циљ Монтреалског протокола, као што смо већ раније назначили, је заштита озонског омотача. За то су предложене мере како би се на оптималан и ефикасан начин контролисала укупна производња у свету различитих супстанци које оштећују озонски омотач, односно негативно интервенишу у његовом одржавању и очувању.
Користећи најнапреднија научна сазнања и технолошке информације, мере утврђене Монтреалским протоколом су структурисане према природи и карактеристикама различитих група супстанце које оштећују озонски омотач. Ове групе хемијских супстанци су класификоване и наведене у анексима текста састављеног Монтреалским протоколом. На овај начин, контрола производње и потрошње скоро 100 хемикалија, за чије постепено елиминисање, овим протоколом је утврђен посебан распоред.
Имплементација циљева Монтреалског протокола напредовала је на задовољавајући начин како у развијеним земљама тако иу земљама у развоју. Распореди укидања хемикалија које оштећују озонски омотач су поштовани у великој већини случајева, неки чак и пре планираног распореда, иако други нису достигли очекивану стопу усклађености. Због сталног напретка који је карактерисао Монтреалски протокол, већ 2003. године, многи стручњаци су га сматрали „најуспешнијим међународним споразумом до сада“, чиме је постао и Бечка конвенција и Монтреалски протокол, први уговори и протоколи. у историји Уједињених нација у постизању универзалне ратификације.
Накнадно, у новембру 2022. године, додата је и последња мера Монтреалског протокола, тзв. амандман Кигалија, са циљем смањења како производње тако и потрошње тзв флуороугљенични гасови (ХФЦ) и његових производа, произведених углавном у клима уређајима и фрижидерима. Наведени амандман је ступио на снагу 1. јануара 2022. године, а посебно се предлаже смањење наведених ХФЦ гасова на 80%, чиме се избегава емисија у атмосферу од око 70 милиона тона еквивалента ЦО2, између 2022. и 2050. године.
Да бисте добили идеју о томе како можете појединачно да допринесете очувању овог виталног слоја на нашој планети, можете консултовати овај други пост на тему Како се бринути о озонском омотачу и погледајте овај видео на нашем ИоуТубе каналу.
Ако желите да прочитате више чланака сличних Монтреалски протокол: шта је то, земље учеснице и циљевиПрепоручујемо да уђете у нашу категорију Пројекти, удружења и НВО.
Библиографија- Израда ЕФЕ: Зелена (11/05/2018) Озонски омотач, циљ Монтреалског протокола. Агенција ЕФЕ: Зелено-животна средина, УН.
- Монтреалски протокол. Програм Уједињених нација за развој (УНДП).
- Међународни дан заштите озонског омотача, 16. септембар. Уједињене нације.
- Израда ЕФЕ: Зелени (15.10.2016.) ХФЦ гасови, нови циљ Монтреалског протокола. Агенција ЕФЕ: Зелено – климатске промене.
- Израда ЕФЕ: Зелена (16.08.2018.) Еквадор ће бити домаћин тридесетог састанка Страна Монтреалског протокола. Агенција ЕФЕ: Зелено – климатске промене.
