Да ли сте знали да већина европских грађана пати од хормонска контаминација, рачунајући на детективне нивое једињења која ометају рад ендокриног система (ЕДЦ) у њиховим телима? Током последњих 40 година, бројне студије и научна истраживања повезују различите патологије уочене код различитих животињских врста и, углавном код људи, са изложеношћу различитим хормонским загађивачима животне средине. Конкретно, наука ендокринологија (усредсређена на проучавање ендокриног система и хормонске равнотеже и регулације), добила је велики значај и делотворност као наука која се примењује на различите екофизиолошке студије, у којима се налази све више доказа да многа хемијска једињења ( вештачки или природни), изазивају промене и проблеме у репродуктивној функцији појединаца и природних популација дивљих животиња и људи.
Знамо све више и више о њима и имамо више приступа корисним информацијама. На пример, на догађајима посвећеним бризи о себи на што природнији начин, као нпр БиоЦултуре У Шпанији се држе предавања о ендокриним дисрупторима и другим штетним производима, а показују се природни производи које можемо користити да заменимо производе који садрже ове дисрупторе. Наставите да читате овај занимљив чланак Еколога Вердеа ако желите да откријете детаљније шта су ендокрини дисруптори и шта су, као и који су то производи који их садрже, здравствене проблеме које стварају и како их избећи.
Тхе ендокрини дисруптори (хемикалије које ометају ендокрини систем / ЕДЦ), су разноврсна и хетерогена хемијска једињења природног или вештачког порекла, која егзогено утичу на организам човека и других животиња, промена равнотеже или хомеостазе ендокриног система ових организама.
Према карактеристичном хормонском обрасцу сваке животињске врсте, могуће је знати како ови загађивачи животне средине утичу на ендокрини систем сваког појединца. За ово је важно узети у обзир и улогу хормона у ендокрином систему, истичући њихову улогу унутрашњих хемијских гласника, који, након што их отпусти орган који лучи хормоне, прелазе у крвоток и транспортују се у свој " циљни органи“, у којима делују вршећи своје хормонско дејство.
У овом контексту, хормонски дисруптори директно интервенисати мењајући хормонску хемијску поруку а самим тим и ендокриног система уопште, на следеће начине:
у Шпанији, др Ницолас Олеа, професор медицине, посветио је више од 30 година проучавању и истраживању механизама деловања и утицај ендокриних дисруптора на здравље, који се из тог разлога сматра једним од највећих стручњака за проучавање ендокриних дисруптора. У својим вишеструким студијама он детаљно описује како неуролошке и/или репродуктивне последице повезане са дисбалансом ендокриног система спречавају оптималну координацију људских органа, као и кварове у организацији мозга и метаболизму, између осталог.
Негативно ефекат ендокриних дисруптора огледа се у различитим здравствени проблеми код људи, међу којима се истичу:
Тренутно је, захваљујући бројним студијама и научним истраживањима, могуће потврдити својства ендокриних поремећаја око 600 једињења. Најалармантнија ствар у вези са овом потврдом је чињеница да су ова једињења део круга хемијских једињења који се најчешће користе у нашем свакодневном животу. Хајде да ставимо неке примери вештачких ендокриних дисруптора најчешће их ближе упознати:
Многи од ових Вештачки ЦДЕ тренутно су под надзор споразума потписаног у Стокхолмској конвенцији, у којој је успостављена међународна обавеза различитих земаља да ограниче и искорене употребу ових, такође познатих као "Трајни органски загађивачи”.
С друге стране, лако је наћи у наше време, Природни ЦДЕс, односно оне које улазе у састав намирница и природних супстанци, међу којима се издвајају феромони и фитоестрогени (изофлавони и лигнани), присутни како у соји тако и у другим махунаркама.
Ендокрини дисруптори представљају опасност еколошки, људски и други здравствени проблемиСтога је контрола и регулисање употребе ових штетних једињења од суштинског значаја да би се избегле њихове могуће последице.
На овај начин, приликом доношења мера које обезбеђују заштите животне средине и јавног здравља суочени са овим хормонским загађивачима, присуство све више токсиколошка испитивања и нове истраживачке циљеве, оријентисане на евалуацију ЦДЕ (и реевалуацију постојећих циљева), чији је главни циљ процена ризика са којима се људи, као и друге животиње и животна средина суочавају, од све чешћих и континуирано излагање таквој хормонској контаминацији. Стручни комитет Европске уније за токсикологију, екотоксикологију и животну средину, на пример, почео је да утврђује главне критеријуме које треба узети у обзир за контролу и будуће искорењивање ових хормонских загађивача. Ови критеријуми укључују: обим производње анализираног хемијског једињења, његову постојаност у животној средини, његову биорасположивост, његово штетно дејство (доказано или потенцијално) и степен његовог деловања на здравље људи или биоту, узимајући у обзир степен изложености и њиховој осетљивости.
Сада када знамо од чега се састоје ЦДЕ-ови и у којим се једињењима и елементима које свакодневно користимо појављују, од виталног је значаја створити заједничку мрежу друштвене свести, избегавање куповине и конзумирања ових производа са хормонским загађивачима, и вршење притиска на хемијска и индустријска предузећа која их производе, да што пре искорене своју производњу.
Више о овој врсти контаминације можете сазнати у овом другом чланку о Хемијској контаминацији: шта је то, узроци и последице, у којем се, између осталих загађивача, такође говори о аспектима ендокриних дисруптора.
Ако желите да прочитате више чланака сличних Ендокрини дисруптори: шта су и листа производа, препоручујемо да унесете нашу категорију Здравље и наука.
Библиографија